pisma iz donbasa

О књизи ће говорити аутор Захар Прилепин (и потписивати књигу), издавач Владимир Меденица и преводилац Радмила Мечанин.

Писма из Донбаса настала су летос, у јулу 2016. године, током Прилепинових хуманитарних акција у тој области Украјине са већинским руским становништвом које се, после доношења закона о укидању руског језика, опире насилном одузимању свог националног идентитета. Ова књига сведочи истину о актуелним дешавањима са лица места, писана „на точковима“ док је аутор својим возилом крстарио и лично уручивао помоћ на конкретне адресе угрожених лица, али и са врућих тачака. По Прилепиновим речима, текст није чак ни публицистички већ је углавном дневник човека који само гледа, слуша и записује речи људи који су своју судбину везали за Донбас, а својим казивањима га враћају у простор Пушкинове поезије, Јесењинових поема „Пугачов“ и „Ана Сњегина“, у простор Шукшиновог романа Дошао сам да вам дам слободу и Шолоховљевог Тихог Дона. „Сви типови личности за које сам мислио да их више не постоје, страствени, харизматични, пожртвовани, Руси Достојевског — одједном су оживели. Ето, то су момци и људи које сам тамо, у Донбасу, виђао у огромном броју… за мене је то била срећа. Гришке Мелехови и ликови из Слова о полку Игорову нису нестали у Русији — и те каква срећа. Апсолутно тако то схватам — врло узвишено и без имало устручавања, одједном сам видео: ево, то је Рус, он постоји, он је на снази.“ У садашњем стадијуму сви ти борци су аполитични, као што је сваки Рус био уочи буне, устанка или рата. „…А ето, то фамозно осећање, које најновији научници поричу, осећање Отаџбине, осећај саборности, осећај да у теби живи руски психотип и генотип – безусловно постоји, и људи у трену схватају: ово је мој крвоток, моја земља, мој осећај крви, овде се топим од милине и за то сносим непосредну одговорност. И одједном муњевито избија бес: ко сме да укида моје право да говорим матерњим језиком? Зато што језик — није скуп речи, то је скуп кодова који те повезује са прошлошћу и будућношћу. То је твој лични кључ за твоју душу, растворену у твом народу.“