Душица Милановић Марика рођена је у Сокобањи. Школовала се у Пироту, Призрену и у Београду, где је завршила Групу за српску књижевност и језик на Филолошком факултету. У књижевност је ушла под псеудонимом Стевана Сремац 2005, када је објавила мега-хит „Зона Замфирова- Шта је било после“. Писала је под овим псеудонимом до 2010, од када објављује под својим правим именом.
Књига „Зона Замфирова – Шта је било после“ обновљена је недавно у издању „Лагуне“ под називом „Дукат и дивљи пелин“ и под правим именом ауторке; по мотивима овог романа је снимљен филм „Зона Замфирова, дуги део“ (2017).
Поред објављених књига прозе (романа и приповедака) аутор је и једне збирке поезије. Објављује прозе у књижевној периодици, заступљена је у зборницима и антологијама, а добитник је и више награда и признања. Члан је УКС. Живи у Београду.
О књизи „Дукат и дивљи пелин“
Роман „Дукат и дивљи пелин“ Душице Милановић Марике (изд. „Лагуна“), по чијим мотивима је снимљен филм „Зона Замфирова, други део“ јесте допуњено издање романа „Зона Замфирова – Шта је било после“ који је ауторка раније објавила под псеудонимом Стевана Сремац.
Прича се наставља у амбијенту старог Ниша где срећемо познате али и нове ликове. Из нових доживљаја главних јунака и неочекиваних ситуација извире типичан јужњачки хумор заоденут језичким клоритом и прожет сентименталношћу.
Зона и Мане живе у кући коју им је даровао Замфир, а њихова страсна и бескомпромисна љубав намеће нова искушења. Над срећом младог брака надвијају се сенке јер време пролази, А Зона „нити шта љуља, нит под срцем носи“. При том, Зона је и једнако горда а Мане је и даље дивљи и „ниче где га не сеју“, и њена љубомора се распламсава…
