goran horvat

Горан Хорват нам се намеће као изузетно виталан стваралац, радозналог духа, који критички прати цивилизацијски миље свога доба, шаљући нам поруку кроз цртеж који је ликовно инвентиван, разноврстан, често, хуморан до цинизма. Он заправо поставља на фатамазгоричан начин егзистенцијална питања о смислу и бесмислу људског живота и потреби за складом са Природом и Богом.
Главни јунаци његових цртежа су људске и животињске фигуре, понекад изразито крупне и масивне, које као да лебде у бестежинском стању, тек на тренутак додирујући тло својим незграпним стопалима, ухваћени и забележени руком уметника у тренутку док су заокупљени круцијалним питањима односа макро и микро космоса, при чему Хорват снагом свог уметничког бића, ипак, даје шансу вечној идеји победе добра над злом.

Биографија:
Рођен је 24.01.1955.год.у Марушевцу данашња Р Хрватска у кући знаменитог словеначког сликара Јожета Хорвата Јакија. Без обзира на ту чињеницу врло брзо изградио је свој препознатљив и особен стил. Завршио Машински факултет у Љубљани али се од 1986 .год.бави искључиво и професионално сликарством а од 1987 је члан Удружења ликовних уметника Словеније. За сада једини знани интерпретатор Светог писма у целини са опусом од 300 слика. Имао је више од 150 самосталних изложби од тога 22 изван Р Словеније ( Аустрија,Немачка, Хрватска и до сада седам у Србији.
Један од првих сликара који је временима санкције према СРЈ разбио културну блокаду Србије.
Издао је и три монографије и то 1991.год. Свето писмо-стари завет, 1997 Цртежи 361 изабрана цртежа, 2004.год. Свето писмо – Нови завет.
У последње време поред сликарства све више се бави кипарским модулацијама у дрвету.
Живи и ствара у Низки код Речице об Савињи у Словенији.

Словеначки сликар, Горан Хорват, београђанима се представља изванредним цртежом тушем и пером, једном од неколико ликовних поетика којима се успешно бави преко три деценије свог стваралаштва. Оставши доследан себи, уз благе промене, без драматичних преокрета, комбинујући разне технике, материјале и медије, Хорват је развио свој препознатљив ликовни рукопис и створио прилично обиман уметнички опус.
До сада смо имали прилике да се уверимо да је Хорват маг фигуративне пластике и модерног реализма, који се изражава и кроз цртеж као начин комуникације, ликовно промишљање и комплексан интимни доживљај, пустивши машти на вољу кад су у питању вечне теме, истраживање времена и хватање драгоцености неухватљивог тренутка.
Његови цртежи су метафорично сведочење о есенцијалним, често дубоко потиснутим емоцијама које су колико личне толико и опште људске, односно цивилизацијске. За изражавање својих мисаоно-емотивних ставова, Хорват креира и негује посебан тип фигуративности, без улажење у анатомске детаље, са свођењем фигуре на архетипски облик, што његовим цртежима даје специфичну виталност и драж спонтаности и непосредности дечјег израза.
На први поглед се може стећи утисак да је свет овог уметника једноставан, језгровит, снажан, али је, заправо, веома усковитлан и симболичан, сачињен од прплета људских и животињских телеса који заједно битишу у наднаративном амбијенту.
Горан Хорват нам се намеће као изузетно виталан стваралац, радозналог духа који критички прати цивилизацијски миље свога доба, шаљући нам поруку кроз цртеж који је ликовно инвентиван, разноврстан, често, хуморан до цинизма. Он заправо поставља на фатамазгоричан начин егзистенцијална питања о смислу и бесмислу људског живота и потреби за складом са Природом и Богом.
Главни јунаци његових цртежа су људске и животињске фигуре, понекад изразито крупне и масивне, које као да лебде у бестежинском стању, тек на тренутак додирујући тло својим незграпним стопалима, ухваћени и забележени руком уметника у тренутку док су заокупљени круцијалним питањима односа макро и микро космоса, при чему Хорват снагом свог уметничког бића, ипак, даје шансу вечној идеји победе добра над злом.

Славица Стевановић
Историчар уметности