Радослав Раде Војводић јавио се у српској књижевности почетком педесетих година 20. века. Гимназију је завршио у Прокупљу и Нишу. На студијама књижевности у Београду, већ на првој години водио је чувену „Трибину45″, касније и трибину Удружење књижевника. После скандала због читања песама из његове поеме „Буна“, нападнут је као ђиласовац, модернист и западњак, па је касније био хапшен.

Сарађивао у листовима „Видици“, „Студент“, нарочито у „Књижевности“ Елија Финција и „Књижевним новинама“ Танасија Младеновића и Зорана Глушчевића. Примљен у „Борбу“ за новинара 1957. Следе: „Вечерње новости“; „Нолит“; Билећа и армија; Културно-просветна заједница Србије. Као хонорарни уредник у Радио Беохграду водио емисију „Књижевни клуб: поезија и музика“. Колумниста „Дуге“, на позив Бранка В. Радичевића: „Читао је за вас Раде Војводић“. Оснивач и уредник издавачке куће „Слово љубве“. Потом уредник културно-уметничких програма у Скадарлији-покреће лист „Песник“ и оживљава „Кућу Ђуре Јакшића“, где води књижевне програме писаца из свих република а нарочито из дијаспоре и отвара изложбе ликовних уметника. О свему томе у књизи Милоша Јевтића Слово љубави Рада Војводића. Више о аутору на сајту  www.radevojvodic.rs.

Објавио је више књига песама, есеја, две антологије, поеме и романе. О његовој поезији најбоље су писали Предраг Драгић Кијук, Душко Стојковић, Николај Тимченко, Чеда Мирковић, Милош И. Бандић, Анђелко Вулетић, Антун Шољан, Милан Влајчић, Вук Крњевић. Добитник је бројних награда: „Ђура Јакшић“, „Раде Драинац“, „Круна деспота Стефана Лазаревића“, „Лазар Вучковић“, повеља „Карађорђе“, „Златни беочуг“ 2013. Био је члан програмских савета: „Атеље 212″, „Битеф“, „Фест“, „Авала-филм“, Народни музеј Београда, „Позориште на Теразијама“…

У оквиру серије „Скица за аутопортрет“, у четвртак, 18.01. 2018, управо у Кући Ђуре Јакшића у београдској Скадарлији, говориће о себи и духу књижевности.

Како се и чиме обележавала духовна пројекција у Срба?