36355975_1756227427796555_8341684893880680448_n (1)

Рођен 22.4.1941. у Новом Селу код Струмице, република Македонија. У Скопљу 1957. год. је уписао средњу примењену графичку школу у трајању од пет година код проф. Гуте Аврамавског и Драгољуба Маринковица. У Београду 1962. уписује
Ликовну Академију. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у класи проф. Недељка Гвозденовића 1967. После завршене Академије запослио се у Филмском граду на Кошутњаку. За време радног односа радио је као сликар филмског и ТВ декора на висе од 50 различитих филмских и ТВ остварења, како у земљи тако и у иностранству. Након пензионисања, и даље остаје активан у својој професији. Заједно са својим колегама формира ‘’Клуб Ветерана’’ 2000. год. при УЛУС – у уз успешно организовање 17 великих изложби по Србији. Учесник је преко 60 домаћих и иностарних сликарских колонија на којима је остајао бројне награде, признања и захвалнице. Такође је и донор својих слика.

Шта је то, чиме плене његови радови?

Најпре, приметно је да Јордан припада токовима традиције, заправо, крилу асоцијативног начина казивања, који залази у поље апстрактног промишљања слике. Радови му, с тога и с разлогом, немају називе. Њихова порука је отворена, чак веома изазовна јер, пажњу упућују посматрачу, како би у њиховој садржајности, откривао и налазио свет својих опажаја.
У то нас уверавају његова потоња дела, што га представљају у потпуном светлу. Нека од њих, овом пригодом, први пут излаже суду јавности.

Како било тек, Јордан Гелевски, ђак Недељка Гвозденовића, који је
сматрао да је слика површина испуњена бојом, у том контексту, гради уверљива оптичка упоришта. Она су саздана складом снажних односа маса и облика, који се сустају у уверљиве визуелне назнаке. У питању је скуп ритмички успостављених, ускомешаних кретњи линија и облика, на неким местима прожетих геометријски уобличеним конструктима, што се прожимају и успостављају особену ликовну креацију.

Експресију унутрашњег набоја, Јордан, хармонизује наглашеним бојеним наносима. Њима владају уочљиви контрасти, махом жутих, црвених и плавих акорда, употпуњених разуђеним тонским сагласјима, што се сливају у јединствен ликовни код. Они указују на особен смисао уметника за примарна својства материјалног ткива, што се окончава у склад духовног јединства сликане представе.
Речју, Јордан Гелевски је изградио властит ликовни рукопис који га смешта у запажене ствараоце новије српске уметости.

ЗДРАВКО ВУЧИНИЋ