Среда 24. март у 19 часова отварање изложбе.

Милорад Рајчевић из Лесковца (рођен у Прокупљу 1890.) био је први Србин који је пропутовао цео свет. Њему је на визит карти писало само „светски путник“, јер је заиста то био. Свако путовање доживљавао је као једну врсту упознавања живота, па се зато сматра првим српским светским путником.

Преко 30 година путовао је по свету, обишавши обе хемисфере шест пута. Упознао се са најзначајнијим личностима тог времена из целог света. Прикупио је преко 30.000 потписа од најзначајнијих државника, политичара, научника и највиђенијих људи тог времена.

Своја путовања започео је са 15 година, да би са 20 година (1910.) упознао браћу Савић, власнике београдских новина „Мали журнал“.

Сумњајући у Милорадову авантуристичку причу о дотадашњим путовањима, браћа Савић нуде му опкладу: ако за две године са минималним средствима (150 динара месечно), обиђе читав свет добиће 10.000 динара. То је била опклада која је ушла у историју.

Уговор је подразумевао тачну маршуту пута, а Милорад је морао да шаље разгледнице из градова у којима је боравио. Могао је да користи сваки превоз ако би за то имао новца. На пут дуг 120.000 км испратило га је пола Београда 14.марта 1910. године. Кренуо је на пут само са ранцем на леђима и празном свеском у коју је намеравао да прикупи потписе свих утицајних које током путовања сретне. Читаоци „Малог журнала“ су уживали путујући са њим. Краљ Петар му је први пожелео срећан полазак на пут. Следећих 30 година провео је путујући по свету.

Појављивао се скоро у свим светским новинама, а примали су га и сви светски лидери и градоначелници највећих градова. Нема државе у којој није био. Говорио је 15 језика и представљао је најбољег амбасадора своје земље. Држао је предавања о својој земљи широм света. Путовао је пешке, на бициклу, на мотоциклу, колима, железницом, на слону, носили га у рикши. Дрмала га је жута грозница и маларија, спавао по друмовима, у џунглама, на врелом афричком песку, али и по луксузним светским хотелима и најраскошнијим вилама индијских раџа, на бродовима, пењао се на врхове Тибета и Килиманџара, бацали су га таласи Тихог океана, био је заробљеник степа и пустиња, пробијао се кроз прашуме и џунгле, сунчао се на обалама Калифорније и купао у светским рекама Јордану и Кангу.

 Упознао је Махатма Гандија, Хитлетра, Мусолинија, краља Румуније Карола, генерала Франка, Теслу, Пупина…

Аутор изложбе: Горан Вилић

кустос историчар, управник музеја Јадра