Једна од највећих хуманитарних радница прошлог века, која је спасила између осам и десет хиљада деце из усташких логора у НДХ и тако практично сачувала један народ од истребљења, била је Диана Будисављевић. Пореклом Аустријанка, Диана је била удата за угледног загребачког хирурга, Јулија Будисављевића. Други светски рат затекао ју је у Загребу. У том тренутку имала је педесет година и две одрасле ћерке.
Хуманитарни рад Диане Будисављевић трајао је од одлуке да оснује своју Акцију, до тренутка када је њену комплетну документацију насилно преузела ОЗНА. Првобитна замисао да даје новчане прилоге, брзо је прерасла у акцију спасавања деце из логора. У томе јој је користило аустријско порекло, али и одлучност од које није одступала. Сврха Акције била је очување идентитета српског народа са тих простора, тако што би се што више будућег нараштаја спасило и пописало, са идејом да се, после рата, последице прогона и изгнанстава које су деца и њихове породице трпели, што боље и лакше преброде.
Ипак, након мука и опасности којима се излагала током рата, након бројних болести, од којих је, због тога, оболела, када је рату напокон дошао крај, до враћања деце и спајања породица није дошло. Име и рад Диане Будисављевић практично су нестали.
Монодрама „Пу спас за све нас„ бави се узроцима брисања Дијаниног имена и Акције, кроз праћење њеног рада у ратним годинама. Преузевши на себе улогу спасиоца недужних, Диана није знала какве ће је страхоте задесити и какве ће последице оне имати по њен живот. Овај комад покреће питање одговорности Комунистичке партије, али и свих оних који су живели или се родили после рата, а о овој жени чули су мало или готово ништа.
