Плакат. Светлана Спајић (р. 19. августа 1971, Лозница) је српска традиционална певачица, извођач, педагог, културни активиста и преводилац. Поред извођења српске народне музике, позната је и по сарадњи са светским уметницима попут Марине Абрамовић и Роберта Вилсона. Певала је у групама „Паганке“, „Моба“, „Дрина“, „New Ritual Group“, „Жегар живи“, Пјевачка дружина Светлане Спајић и другим. Сарадник је Међународне културне мреже „Пројекта Растко“ од оснивања 1997, „Радио Светигоре“ и других културних установа. Аутор је емисија посвећених традиционалној култури. Завршила је Филолошки факултет у Београду (одсек за енглески и немачки језик и књижевност), као и Међународну школу холокауста на институту Јад Вашем у Јерусалиму, Израел. Од 1993. посвећена је неговању и очувању српске традиционалне културе, сакупљајући и учећи на терену, од изворних певача најстарије генерације. Њен репертоар српске архаике из свих крајева („од Книнске до Неготинске Крајине“) обухвата и најстарије традиционалне певачке облике из Подриња, попут песама „на глас“, канталица и песама „на бас“. Са двадесет четири године изабрана је у Солуну као најмлађи члан у елитни Интербалкански традиционални ансамбл састављен од најбољих традиционалних уметника Балкана (Солун, Први међубалкански фестивал културе, 1995). Учествовала је у домаћим и интернационалним музичким и позоришним пројектима и наступала са светски познатим вокалним уметницима и музичарима: Јанка Рупкина, Стела Чивеше, Домна Самиу, Саинко Намчилак, „Балкан Бит Бокс“, Ентони Хегарти… Концерте и предавања држала је у престижним иностраним концертним дворанама, фестивалима и институцијама: WOMAD, WOMEX, Концертгебау (Амстердам), Концертхаус (Беч), „Театро Реал“ (Мадрид), „Дом“ (Москва), Музеј модерне уметности (Њујорк), Јад Вашем (Јерусалим), Гротовски институт (Вроцлав), Музеј савремене уметности (Лос Анђелес)… Дуги низ година сарађује са композитором и инструменталистом Борисом Ковачем и члан је његовог камерног састава „New Ritual Group“. Учествује у пројектима чувене светске уметнице Марине Абрамовић, а 2011. године ангажована је на позоришном пројекту „Живот и смрт Марине Абрамовић“ еминентног режисера Роберта Вилсона. За свој допринос у очувању традиције и духовног блага Срба из Крајине одликована је 2010. највишим признањем крајишких Срба, Прстеном умјетничког братства манастира Крка. Албум Жегар Живи („Cloudvalley“, London, 2008) који је снимила са Србима-повратницима у Далмацији уврштен је у петнаест најбољих светских издања у 2008. на „World Music European Charts“ и добио оцену једног од најважнијих етномузиколошких подухвата у последњих петнаест година на територији бивше Југославије. Пјевачка дружина Светлане Спајић је основана пре пет година са циљем да се очува и да се удахне нова енергија у традиционално народно певање. Поред Светлане Спајић чине је још и Миња Николић, Зорана Бантић, Драгана Томић и Јована Лукић. Овај ансамбл је пре свега фокусиран на архаични слој народног певања, оличен у музичким стиловима попут ојкалице из Далмације, потресалице из Босанске Крајине, херцеговачке ганге, златиборске кајде, са карактеристичним микроинтервалским сазвучјима, јединственим певачким техникама и орнаментирањем. Када се томе придодају старинске баладе из Источне Србије и певање са Косова и Метохије, стиче се увид у музичку баштину нашег простора која је истовремена опора, епска, духовита, лирска и магијска.
