Витомир Вицо Дардић је драмски уметник, члан Удружења драмских уметника. Током свог уметничког рада, преко четрдесет година, остварио је хиљаде програма и учешћа у различитим културним манифестацијама у земљи и иностранству рецитовањем поезије наших и светских најпознатијих песника: Црњанског, Драинца, Мике Антића, Душка Радовића, Лорке, Превера…Снимао је за РТС, Радио Београд, СтудиоБ…Снимио је преко десет хиљада сати литературе за слепе…
Матија Бећковић (1939) је дипломирао на Филолошком факултету југословенску и општу књижевност. Аутор је комедије „Београд некад и сад“, монодрама „Рече ми један чоек“ и „Не знаш ти њих“, поеме „Ћераћемо се још“ итд. Са Бориславом Михајловићем Михизом адаптирао је представу „Горски венац“ за сцену Народног позоришта у Београду. Његови прозни и поетски текстови приређивани су за позориште и извођени на домаћим и страним сценама. Драмска поема „Че – трагедија која траје“ (са Душаном Радовићем) преведена је на немачки језик (Che-tragodije, Frankfurt am Main 1969) и енглески (Che: Permanent tragedy, New York 1970). Добитник је Октобарске, Седмојулске, Змајеве награде… Изабран је за редовног члана САНУ 1991.године. Члан је Српског ПЕН центра. Својој супрузи Вери Павладољској је посветио једну од његових најпознатијих песама, коју је касније изводио Арсен Дедић.
„Певао је славуј са грлом грлице
Све на свету ме на те подсећало
Хвалио сам се да си луда за мном
Цела плажа да ти се узалуд удвара
Како те терам да идеш из главе
И како нећеш
Вера Павладољска“