ЦРТЕЖИ КОСТЕ БОГДАНОВИЋА
Марко Богдановић
Материјал приказан на овој изложби је настајао од касних педесетих па све до краја осамдесетих година двадесетог века и представља део колекције цртежа, различитих по темама и стилу. Ово је први пут да се цртежи приказују у оваквој селекцији на једном месту, у последњих неколико деценија. DRAWINGS BY KOSTA BOGDANOVIC
Технике су угаљ на папиру, лавирани туш, темпере и фломастер .
Тематски, ови радови се могу поделити у неколико циклуса, углавном инспирисани сценама свакодневице. Док циклус „Сећање на“ представља оргиналне опсервације познатих цитата преузетих из историје уметности.
Цртежи Косте Богдановића, посматрани као део његовог уметничког опуса, представљају занимљив паралелни пут „класичног“ фигуралног израза који чини засебан свет, фигуралних представа, пејсажа, портрета, лутки, студија покрета, сећања на велике мајсторе и војничке дане, посебне атмосфере постигнуте сигурном, прецизном линијом, која ствара осећај волуминозности фигура, или разливањем туша по површини хартије, који на неким цртежима ствара утиске и облике на које је уметник унапред рачунао.
За разлику од геометризоване, сведене линије, аморфне и апстрактне форме која је преовладавала у каснијим радовима и представља најпрепознатљивији елемент његовог опуса, приказивањем овог материјала биће осветљен један период, у уметниковом развоју и употпуниће се сећања на овај помало заборављени део опуса Косте Богдановића.
С обзиром на године настанка великог броја изложених дела (крај педесетих и шездесете) ови радови се сада већ могу сматрати историјом уметности.
КОСТА БОГДАНОВИЋ
/1930-2012/
Рођен у Осјеку код Сарајева 1930. године. После завршених студија биологије, дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на одсеку за Историју уметности 1962. Вајарство учи у атељеу Сретена Стојановића од 1958. до 1961. године, а постаје члан УЛУС-а 1962. године. После завршених студија Историје уметности остаје на одељењу да ради као библиотекар, а у Музеју савремене уметности почиње као кустос, па саветник и на крају као директор музеја. У току рада у музеју, оснива центар за визуелну културу и информације (1974). На основу својих дугогодишњих истраживања установио је предмет Визуелну културу, који је предавао на Академији ликовних уметности у Сарајеву. Теорију визуелне културе предавао је касније и у Бања Луци, Подгорици, Новом Саду и Београду.
Имао је 60 самосталних и преко 220 колективних изложби, одржао неколико стотина предавања у земљи и иностранству, објавио дванаест стручних књига, примио многобројна признања и награде у земљи и иностранству.