Ове кратке приче збивају се у епицентру вароши и градова, на пијачним трговима, почев од Вршца, родног пишчевог града, и Беча, па до Београда и његове Бајлонијеве пијаце у Скадарлији. У неким причама мирише златиборски мед на Златиборској пијаци, или сланкасти јетки мирис пијаце у Ровињу, а у завршној причи „Растајање са Елвиром“ жуто медитеранско цвеће са пијаце у Требињу.
У интими пијаца, на којима и непознати људи остварују блиске контакте, на којима се, често, осећамо попут верника у цркви за време недељне литургије, љубав просине међу људима као највиши вид људскости. Приче о томе нашле су се у пишчевом цегеру заједно са купљеним и пажљиво сложеним бакалуком. Из тог цегера извађене, оне на нов и неуобичајено искрен и присан начин говоре о љубави. Орошене су интезивним сећањем, залелујане ритмом лирске прозе коју ћете слушати као „музику коју волите“.
Плакат:
