Милица Којчић је рођена 25.12.1957. године у Свилајнцу. Дипломирала је на ФЛУ одсек сликарство у Београду 1982. године. Постдипломске студије је завршила на истом факултету 1984. године у класи професора Зорана Петровића. Члан је УЛУС-а од 1983. године. Редован је професор на Академији уметности у Новом Саду на катедри за цртање. Одржала је 30 самосталних изложби и преко 150 групних изложби.
Добитник је награда и признања:
1982.- Награда из фонда Николе Граовца.
1985.- Награда ликовне колоније „Липовац“.
1987.- Награда за графику Дома ЈНА.
1988.- Златна палета за сликарство (награда УЛУС-а).
1990.- Награда колоније „Зилик“.
2001.- По конкурсу „Атеље 61“ изводи таписерију „Група“, димензија 280 X 300.
2005.- Будимпешта, диплома за учешће на данима документарног филма срба ван матице „ Врт самоће Милица Којчић “,
„Lemystere de Montmartre“.
2006.- „Синђелићева повеља“ за стваралачки допринос у култури.
2006.- Смедерево, награда „Свети Лука“ за најуспешнију слику.
2008.- Сремски Карловци, захвалница за доприноси помоћ школи „23. Октобар“.
У изложби цртежа ауторке Милице Којчић, постоји потреба да се израз сажме, а да се истовремено постигне интензитет у којем ће посматрачу бити лако да се определи, да осети намеру уметнице. Истакнуто је присуство неколико кључних мотива у оквиру којих се креће уметничка имагинација.
Диференцираност антропоморфне и зооморфне тематске садржине испољена је кроз дводимензионалност као заједничким именитељем свих цртежа. Сигурном цртачком руком, јасним системом фигуралног опредељења из цртежа произлазе сведени неутрални тонови али и боја, провокативно уобличена у намерно карикирање.
Доминантне карактерисрике ове уметнице су разумевање и правилна процена изложеног опуса. Уз то треба додати подједнако квалитетно баратање гротскним портретом и карикатуром, смисао за концизан и надреалан наратив, храбро суочавање са цртачким задацима и проблемима, одмереност употребе шрафуре, уравнотеженост црних и белих површина, као и врсна композиција у којој је цртеж изразито особен.
Цртежи су на први поглед аутономни и различити али ипак нераскидиво повезани. Из пасивне позиције посматрач постаје активни саучесник да спајањем садржаја који су му представљени креира властиту перцепцију.
Милица Којчић се дуго бави цртежом у различитим техникама као што су туш, перо, бојени крејони итд. Изложбом Цртежи гротеске ауторка се определила за цртеже који су израђени у необично великом формату. Тиме је хтела да уздигне цртеж као самостално уметничко дело, а не да га представи као белешку или скицу.
Jасна Мијаиловић, историчар уметнсти
Плакат:
