Стогодишњица од избијања Првог светског рата изнедрила је тему за промишљане на уметничким пергамент концертина књигама. Србија је дочекала мир као губитница трецине становништва или половине мушког а питање победе са расутим гробовима по разним земљама била је слојевита патња са низом симптома . Пострауматски поремећаји су нашли одраз у културолошким анализама и делима, а крупан догађај окарактерисан је као ирационална манипулација са болним местима која се до данашњих дана тешко лече. У драматичном вихору великих снова и проклетих истина, питање личног моралног се изједначавало са питањем друштвеног чина. Промене друштвених вредности учиниле су да је схватање „јунака“ као моралне парадигме доживело трансформацију.
Слушала сам давно приче „солунаца“ које су попримиле топлину деда Милошевог крила које су тешким збивањима дале посебан сентимент. Ауторским пројекатом “Први светски рат на уметничким пергамент концертина књигама “ фокусирала сам савремену ликовну праксу на „старо“ а ипак ново питање, капацитет отпора злу кроз моралну и креативну одлуку. Колегама сам понудила припремљене форматиране подлоге на којима су изразили духовне рефлексије сликовно-знаковним језиком. Ликовно дело је простор примарне слободе и достојанства, па су учесници пројекта сећањем на ликове и догађаје проматрали припадно стање духа тог времена и статус моралне вертикале. Изложба радова насталих са временске дистанце од једног века у могућој мери осветљава вишеслојност теме, из екстремних историјских напетости и агресије потенцира испливале позитивне особине и емотивну светлост. Као мотив у делима су оживеле добровољне енглеске болничарке, Мејбл Дирмер, Елизабет Рос и Лорна Ферис, српска сликарска икона Надежда Петровић, хероина Милунка Савић, нашли су заслужено место стихови поеме ”Плава гробница”Милутина Бојића, Везиров мост преко кога Србија излази из себе, нежна и човечна писма жена чуваркућа упућених мужевима на ратиште, патинирано ордење, мапе, Гаврило Принцип кога испреплетаним брковима развлаче вође централних сила са једне и Атлантес а друге стране,… Природно кодирани ексклузивни материал – јагњећи пергамент је омогућио својствену озбиљност креативног ликовног записа и изражене жеље у одрживост свести да рата више никада не буде.
Изложба обухвата 56 радова од 49 уметника из Србије, Француске, Бугарске, Турске, Мађарске, Немачке, Шпаније и Мексика.
Плакат:
