Македонија је одувек имала чувене резбаре који су иза себе оставили драгоцена резбарска дела. Традиција се наставља!
Македонија представља раскрсницу културе и уметности од антике , преко Византије до данас. Део тих вредности је и резбарство. У време Климента и Наума, Охрид је постао центар просвете и културе, не само Македоније, већ и других словенских народа. Градња и украшавање цркава се ради делом резебарским радовима. Најстарији доказ о резби налази се у Охриду – скулптура Климента Охридског израђена у 13 или 14. веку. Најстарији резбарен иконостас налази се у малој цркви Муке Св. Врачи у Охриду.
Македонски мајстори су радили скоро свуда на Балкану, у Грчку, Бугарску и у Косову и Метохији. Захваљујући великом успону мијачких мајстора, резбарство у Македонији се није угасило. Данас постоји Удружење грађана и фондације резбара са седиштем у Битољу, али у Републици Македонији постоје и десетак истакнутих резбара који раде самостално у својим атељеима . У Тетову је био познат рад резбара из Охрида који су радили у столарској радионици код мајстора Глише. Последњих двадесет година у Тетову активно ради атеље и школа Будимира Апостолског Пишмана.
Управо овај аутор са својом изложбом Македоснког копаничарства (Резбе) – Од традиције до уметности – отвориће овогодишње Дане македонске културе у Београду, 10. Маја у кући Ђуре Јакшића у 19ч. Овај уметник и вајар је већ 15 година присутан у македонском резбартву, а у његовом стваралачком опусу је преко 800 уметничких дела на дрвету од иконостаса, икона, портрета, украсних предмета до уметничких фигура. О значењу ове древне уметнсоти кроз историју Македоније и њене ренесансе крајем прошлог века да се сачува и афирмише дух традиције македонске културе говориће историчар др. Бранислав Светозаревић, директор Музеја македонске борбе у Скопљу. Изложбу ће отворити амбасадорка Републике Македоније у Републици Србији Њ.Е. Вера Јовановска.
Манфестација Дани македонске културе у Београду, која носи назив “Додир Македоније“ ће по четвти пут бити организована у главном граду Србије. Она представља погодну форму културне размене и сарадње између македонске и српске културне средине, с обзиром на традиционалне везе двеју култура, њихову значајну комплементарност и несумњиве узајамне афинитете. Гостовање истакнутих стваралаца македонске уметности и културе афирмише македонско-српску културну сарадњу, подстиче реципрочне програме српске културе у Македонији и одговара потребама не само македонске мањине у Београду, већ и укупним потребама ове културне средине.
Представљање културно-уметничких достигнућа Македоније биће организовано и кроз гостовање Драмског студија из Тетова „Иљо Антески Смок„ 15. Маја 2014. са представом „ Љубавник великог стила“ Реја Кунија. Комедија која ће смехом растерати, макар на тренутак, нашу туробну стварност.
Традиционално обележавање празника св.Ћирило и Методије 22. маја планирано је у сарадњи са Удружењем македонских књижевника у Србији и Удружењем књижевника Србије. Савремену македонску книжевност преставиће нам гост из Скопља, книжевник и песник Димитрије Соле Љубин, у књижари Делфи, студентског културног центра. Српско-македонско књижевно вече потврдиће да култура не познаје језичке и националне баријере и унапређује мултикултурални живот Београда и Србије.
