Представљање новог road movie романа ’’Витилиго’’(Архипелаг,2014) писца и сликара Милете Продановића, професора на београдском Факултету ликовних уметности, о којем ће, осим аутора, говорити Теофил Панчић, колумниста, есејиста, писац, Гојко Божовић , главни уредник ’’Архипелага’’, и Катарина Лазић, уредница књижевног програма УК Пароброд, одржаће се у петак, 5. децембра од 19х у Кући Ђуре Јакшића.

Млада Београђанка и Американац отиснули су се трагом мистериозног рукописа загубљеног у Боки Которској. Крећу се стазом којом је у седамнаестом веку прошао барски надбискуп Марин Бици током апостолске визитације своје дијецезе. На крају пута, према опису незнаног надбискуповог секретара, налази се Змајева јаруга. Према дневном хроничару то је улаз у подземље. Случајно, залазе у кафану ’’Јатак’’ чији ентеријер, поред бројних етнографских предмета, украшавају омотнице ’’лонгплејки’’: Јима Морисона, Јанис Јоплин, Боба Дyлана, Пинк Флоyда и Ворхоловог дизајна за Роллинг Стонесе. Власник овог локала користи три имена : Алекса, Ахмед и Антун, али је он заправо Хефест, хроми ковач, чувар доњег света. Уверење из завршнице ’’Пса пребијене кичме’’, Продановићевог романа из далеке 1993. године, да су у регији Балкана мртви живљи од оних који мисле да су живи, да се мртви свете живима, у роману ’’Витилиго’’ доживљава својеврсну надградњу. ’’Витилиго’’ садржи сенке рукописа ’’Плеши чудовиште, на моју нежну музику’’(1996) , путописа ’’Око на путу’’(2000) и ’’Транзиционе галантерије’’( 2011) и представља синтезу досадашњих Продановићевих књига. Стихом Константина Кавафија: ’’Увек ћеш у овај град стизати’’ отпочиње приповест о ’’белим мрљама балканске историје’’ и (не)могућности искорака.

Плакат:
Vitiligo