Учесници:
Проф.др Бојана Стојановић
Др Јадранка Милошевић
Музика: Милутин Обрадовић и Елена Станисављевић
Ово је књига поетских суочења коју с правом уредник В. Меденица објављује у библиотеци РЕЧ. Ово је поетска реч у којој осећање извире из непосредног суочења са самим собом, са поривима човека, успонима и падовима, са врхунцима ума, са сударима, обманама и самообманама. Ово је потрага за изгледом на изглед у овоме данас. Ово је опомена човеку пред човеком. У досадашњим Риђаниновим поетским књигама с правом су нас критичари (Милош и. Бандић, Васо Милинчевић, Јово Радојчић, Милован Богавац, Душан Стојковић…) упућивали на брзаке, несамерљивост са познатим поетским токовима, на гномски исказ, на егзистенцијалне проблеме и искорак у сопственом правцу с ризиком да буде несхваћен. Ова нова река стихова нема ни предговора нити поговора. Изгледа да је Риђанин уверен да су ови стихови довољно смели да сами собом бивају и препорука и одбрана.
Ратко Марковић Риђанин (1949) је дипломирао на Филолошком факултету у Београду у групи за српски језик и југословенску књижевност. Радио је као професор у гимназији, у Српској Црњи, родном месту Ђуре Јакшића, у Народној библиотеци Србије у Београду. Током 20 година, је провео у раду на Светој гори, више од две године, боравећи по месец дана у један мах. Стихове са темом светогорја објављивао је у перодици од првог одласка, 1984. године до данас. Најбоља илустрација за песнички рад Риђанина на Светој гори су књиге «Стопа» (1998), «Отајник» (1998), «Весла за грешнике» (2007)… Добитник је Награде за прву књигу на књижевном конкурсу „Дисово пролеће“ 1986.