Марија Тошковић (1980) је дипломирала на Академији ликовних уметности у Португалији. Чланица је Удружења португалских графичара и једна од оснивача графичког атељеа Contraprova у Лисабону. Чланица је УЛУС-а. Учесник је бројних самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству. Живи и ради у Београду.
СВИ МОЈИ СЕЛФИЈИ
У нашем времену, модерне платформе комуникације дезинтегришу слику стварности и, поготово, спољне пројекције идентитета. Савремена институција селфија, као нарицисоидне замене вишевековне традиције портрета, омогућава људима да себе сагледавају споља, као својеврсни предмет свог „стваралаштва“, доживљавајући на тај начин самоотуђење које на најогољенији начин демонстрира одсуство идентитета: а идентитет је главна премиса сваког доброг портрета, као што је напуштање себе премиса за аутентичан естетски доживљај.
Трудећи се да помирим оба пола, у тој празнини и том одсуству, налазим простор да редефинишем савремени појам визуленог представљања идентитета, позивајући се с једне стране на традицију, а с друге стране усвајајући нове психолошке процесе који су довели до капиталне промене у нашој перцепцији себе и света. Празнина, која је полазна тачка мог стваралачког процеса, омогућава истраживање скривеног богатства унутар нас самих, које са сваким новим радом задобија изненађујућу заокруженост и својствен лик и идентитет. На тај начин, селфи као поступак добија нов смисао и оправдање, постајући инструмент да се мини секунд исечка из живота испуни наталоженим и успаваним сећањима, надањима, емоцијама које растежу границе времена и дају приказу пуноћу кроз читаву плејаду нових лица унутрашњег живота: мајка, заштитник, заводница, ратник, девојчица, вољена, страшна, рањива, анимална, мислена.
Селфи тако престаје да буде приказ нечег чега нема у најбољем светлу, и постајеначин истраживања сопственог идетитета, запис скривеног интимног живота, који можда по први пут добија своје обличје.
