Лоза Немањића значајна је не само по успешној владавини Србијом више од двеста година када је прешла пут од мале расцепкане кнежевине до царевине, већ и по томе што је трећина српских светитеља поникло из ње. Скоро сви владари су канонизовани почев од оснивача династије Стефана Немање, великог жупана, а касније светитеља Симеона Мироточивог. У току своје владавине успео је да уједини све српске области и тако је настала јединствена држава. Једна од најзначајнијих личности лозе Немањића је Растко Немањић (Свети Сава) први српски архиепископ син великог жупана. Поред Светог Симеона и Светог Саве светитељи лозе Немањића су: Стефан Првовенчани (преподобни монах Симон); Стефан Владислав (Свети краљ Владислав); Драгутин Немањић (Преподобни Теоктист); Милутин Немањић (Свети краљ Милутин); Стефан Урош III Дечански (Свети Стефан Дечански); Урош Нејаки (Свети Стефан Урош); Ана, жена Стефана Немање (Света Анастасија); Предислав, син Стефана Првовенчаног (Архиепископ српски Свети Сава II); Жупан Димитрије Немањић син Вукана Немањића (Преподобни Давид); Јелена Анжујска жена Уроша I (Преподобна Јелена); Стефан Урошиц син краља Драгутина (Свети Стефан Урошиц); Неда, ћерка краља Милутина (Пеподобна Јелена Дечанска); Кнегиња Милица (Преподобна Ефросинија); Симонида (Света Симоида).

За време владавине ове династије подигнут је велики број цркава и манастира. Као ктитори и задужбинари су оставили велико културно наслеђе у уметности средњег века. Цркве и манастири, задужбине Немањића, препознатљиви су по портретима ктитора које су средњовековни уметници осликавали. У питању су аутентични и веродостојни портрети који су заправо инспирација ове изложбе која представља истраживање портрета свете лозе кроз цртеж у тушу. Богато историјско и културно наслеђе утицало је на избор теме. Портрети средњовековних српских владара појавили су се као природан ток који је усмерио пажњу ка истраживању карактера тако великих личности.

Свака од личности ове свете лозе су не само инспирација у ликовном изразу већ и у самом стилу живота. Као владари, могли су да живе лагодним животом но уместо тога су предали свој живот Господу и управили га на пут спасења и тако се посветили. Осећала сам потребу да макар овом скромном изложбом цртежа укажем част овим великим светитељима без којих се данас не бисмо могли назвати Србима.