Учествују:
Проф. др Никола Страјнић
Др Мила Медиговић Стефановић
Музика: Јелена Папић Чамџић, Борко Милојковић, Антонела Илијић и Мина Ступар.
Књигом ,,Склад речи и тона (Компаратистичке студије и огледи)“ аутор, мр Ана М. Зечевић обележава јубилеј – 20 година педагошког, стручног и у уметничког рада. Није први пут да се ауторка латила посла у којем се бавила синергијом музике и литературе – претходно је објавила књиге „“Поезија и музика (Миленкове песме као инспирација музичким ствараоцима)“, „Ал’ што певах неће пропанути (Музичка транспозиција поезије Бранка Радичевића)“, „Паштровски витез“ и „Прожимање уметности“. У најновијој књизи (издање „Тули“ Вршац, 2016), ауторка нас уводи у поетски свет књижевника, песника, новинара, драмског писца и естетичара раног српског романтизма Лазе Костића (1841-1910), песника и академика Алексе Шантића (1868-1924), песника, писца и политичара Петра Кочића (1877-1916), српског писца из Лике Владана Деснице (1905-1967) и паштровског песника и револуционара Стефана Митровића (1909-1985). Вешто посредујући између поезије и музике, Ана М. Зечевић открива и време и начин живота, као и суштину стваралаштва неколицине композитора, између осталих, Александра Нисис–Морфидиса (1803-1878), Аксентија Максимовића (1844-1873), Петра Коњовића (1883-1970), Мирољуба Аранђеловић Расинског, Дејана Деспића (1930), као и композитора-аматера – Елмире Мујезиновић, Теодоре Пфајфер, и других који у делима наведених песника налазе исходиште за своја дела. Ауторка прати и анализира процес који се одвија на тематском, тоналном и структуралном плану композиција наведених композитора, а вођена је само једним критеријумом, разрађивањем низа комплексних слојева у моментима када се музика сретне са опусом поета које је одабрала. Интересантна су и ауторкина истраживања могућности ритмизовања, лиризације и музикализације прозе Петра Кочића. Потрага за складом речи и тона ауторку доводи и до њених, црногорских корена, као и темама потеклим из народне баштине, до опуса двојице паштровских уметника – композитора и аранжера, Бранка Зеновића и песника Стефана Митровића. Истраживања склада речи и тона прате и нотни записи и одабрани делови песама одабраних поета, незаоблизни у аргументацији наведеног. Тако је ова књига намењена теоретичарима музике, музиколозима и етномзиколозима, поједнако као и књижевницима, такође и ширем кругу свих оних заинтересованих за културну баштину ових наших простора. Отуда је јасно да се ауторка сасвим добро сналази у разиграном а складном дуету речи и тона, и да нам, инсприсана снагом и лепотом тог њиховог склада, открива у својој књизи део неисцрпног и словјевитог богатства поезије и музике. Јер, чини се да је Ана М. Зечевић одавно схватила да поезија јесте музика, и обрнуто.