Глуми: Весна Станковић
Режија: Петар Станојловић
Текст: Весна Станковић
Исповест хероине Српских ослободилачких ратова Милунке Савић у интерпретацији глумице Југословенског драмског позоришта – Весне Станковић.
Лична исповест у првом лицу жене ратника о животу и смрти, рату, Србији и њеној историји, из угла жене борца која је добила многа и највиша одликовања (орден за храброст, Карађорђеву звезду са мачевима, медаљу Милош Обилић, једина жена у свету одликована Француским Ратним крстом са палмом, два ордена Легије части…)
Прича почиње од њених девојачких дана, које проводи у копаоничком селу Копривници, са две сестре, родитељима и болешљивим братом. Целог живота има изразиту потребу да заштити слабе и угрожене, стога у Први балкански рат одлази уместо брата, преобучена у мушкарца, под именом Милун Савић. Неустрашива у свакој борби, највише позната као бомбаш, бива рањавана и њена тајна се открива. Војска стаје уз њу и иако је у супротностима са војним правилима, задржавају је у јединици. Бива рањавана чак девет пута, у седам година ратовања, добија чак дванаест медаља, а после демобилизације рађа девојчицу, усваја још три ћерке и више од тридесеторо деце храни, подиже, школује…
Високо цењена од стране француских војних великана Франшеа Де переа, Шарла де Гола и Вицеадмирала Гепрата, у Србији завршава као чистацица у банци, а ноћу шије војне униформе и подиже десетину и десетину деце из копаоничких села.
Сама за себе би рекла да је ово – исповест о животу од прве пушке, до прве метле.
