Представу изводи Татјана Кецман, која је написала текст, на основу оригиналних записа, аутентичних изјава и одломака из биографија ове невероватне жене.
Истовремено духовита и трагична исповест у првом лицу једине, једине жене са запада која се као припадник регуларне војске борила у Првом светском рату.
И то на страни Србије. Она је, чак и по данашњим мерилима, живела крајње необичан живот. Флора је своје дечије снове проживела на јави, борећи се раме уз раме са мушкарцима, у свему једнака с њима. Два пута рањавана борбом прса у прса. Други пут је изнета из борбе са 24 ране на телу. Добитница је ордена Светог Саве, Карађорђеве звезде и регуларне југословенске војне пензије.
У представи затичемо Флору, како се припрема за божићну прославу у британском посланству . Несрећна је што мора носити хаљину и живети живот угледне британске даме. Због свог необузданог темперамента, она тешко подноси цивилни живот.
Уз чашу шљивовице, коју је донела из Србије и цигарете од којих се није никад одвајала, доноси одлуку да се врати тамо где припада, у. Док пакује кофере, са великом носталгијом се сећа својих српских другова и „везе “ своју причу. Флора тврди да никада у животу ништа није волела више од војничких дана у Србији.
