Драги пријатељи поезије,
У петак, 6. марта сусрећемо збирку И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ, Тијане Рапаић – књигу која нас, у сусрет пролећу, подсећа да се светлост често рађа из кише.
Глумица и уметничка организаторка Ружица Бојовић, написала је о овој књизи следеће:
„Радосно читам поезију која је у овој збирци сачувана као сведок савремених дешавања, али и неких Тијаниних посебнихдогађаја које је она кроз поезију сачувала од заборава.“
Тијана је рођена 11. децембра 1977. године у Београду. Мастер професорка језика и књижевности је на другој години докторских студија на Филозофском факултету у Новом Саду.
Добитница је југословенске награде за поезију „Момчило Настасијевић“. Објавила је три књиге прича за децу и младе, а крајем 2010. године њена прича „Бајка о изгубљеном лабуду“ емитована је на Радио Београду у емисији „Добро јутро, децо“.
Од 2024. године, чланица је Удружења књижевника Србије.
У њеним песмама смењују се нада и стрепња, нежност и готово груба одлучност – срце у једној, а мач у другој руци.
И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ…
„И опет су лиле кише.
И опет је био мај.
Али није била Енглеска.
Ставила сам Ти срце у леву руку
А мач у десну.
Ниси се смејао као Торањ у Пизи.
Зато сам Твом Осмеху дала ново име.“…
Видимо се у петак од 18 сати, сви ми који верујемо у снагу стиха. Јер, понекад управо из кише најјасније проговори пролеће!
Добродошли!
