Марија Тошковић (1980) је дипломирала на Академији ликовних уметности у Португалији. Чланица је Удружења португалских графичара и једна од оснивача графичког атељеа Contraprova у Лисабону. Чланица је УЛУС-а. Учесник је бројних самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству. Живи и ради у Београду. СВИ МОЈИ СЕЛФИЈИ У нашем времену, модерне платформе комуникације дезинтегришу слику...
Проф. др Слободан Јовић је енолог, професор Пољопривредног факултета у пензији. Публиковао је преко 170 научних и стручних радова из области енологије самостало, или са другим ауторима. Утемељивач је винске културе. На себи својствен начин и даље је ангажован на ширењу винске културе путем стручних предавања. Учесници: Милутин Дедић Зоран Живојиновић, музика Програм: Песме и...
Програм: Ј.С.Бах Партита број 2 Сарабанда и зига Е.Лало:Спанска симфонија I и IV став Анте Гргин:Балада Ф. Шопен:Етида постхумна Бо.1 Валцер цис молл Фантасие-импромпту цис молл Н.Паганини:Каприс Но.16 Ј.Хаjдн: Концерт Но.2 II став Биографије: Соња Радојковић је професор на ФМУ у Београду. Активно свира солистичке концерте по целом свету. Оснивач је фестивала у Хрватској на...
Кантауторско вече Мирјане Маринковић „БУДИ МИ ПЕСМА“ Учествују: Квартет ГРМ (Гуљсанам Матић, Ружица Радојчић, Маја Тешић и Мирјана Маринковић) Зоран Димитров, гитара Милан Томић, гитара
Лука Дедић (1973) je дипломирао на Академији ликовних уметности на Цетињу, 2001.године у класи професора Јакова Ђуричића а магистрирао је на Факултету Ликовних Уметности у Београду, 2007.године у класи професора Мила Грозданића. Излаже на самосталним изложбама од 2006. године. Добитник је Награде студентске изложбе за графику на Цетињу 2001.године и Награде Крајишког ликовног салона 2007.године....
Учесници: Мирјана Новокмет, главни уредник, књижевница Васа Радовановић, књижевник Мирослава Ђушић Недељковић, књижевница Клавир: Мирослав Ћосовић Збирка песама „Калеидоскоп времена“ oбухвата период од две деценије поетског стваралаштва Братислава Тодоровића. Избор песама је начинио књижевни критичар проф. Станко Ђорђевић. По мишљењу приређивача, Тодоровић је дефинисао свој аутентични стил писања и сазрео је као песник. Тодоровић својом...
У свом покушају да атмосферу града, тзв. душу Београда пронађе и представи на својим сликама Ненад је протекле две године често проводио на месту које би се могло назвати душом Београда – у Скадарлији. Слике које су том приликом настале приказују познате ресторане, на чијим зидовима су се и саме нашле, али и мирне, свакодневне,...
На изложби „Нове урбане целине и дунавски концепт“ биће приказани радови настали од 1991-2016 године као резултат истраживања мотива- саобраћајница и мостова који повезују обале Дунава. У стилу футуризма који је на граници са фантастиком и метафизичким сликарством, помоћу тачних, прецизних линија, хладних тонова плаве боје и ефектима неонског светла, Живићеве слике представљају сликарске илузије...
Трибина „Писац у бермудском троуглу медија, издавача, и тзв. лаке књижевности“, Учесници: Игор Перишић, Наташа Анђелковић, Бојан Васић, Душан Маљковић и Мирјана Мариншек Николић
МУЗИЧКО-ПОЕТСКО ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО ДЕНИСУ УРОШЕВИЋУ ,,МУЗИКА ПРЕКОМЕРНЕ СЕКУНДЕ“ И ПРОМОЦИЈА ЗБИРКЕ ПЕСАМА ЉИЉАНЕ ЈАНКОВИЋ СТЕПАНОВИЋ ,,ОД МЕРАКА ДО ЈУНАКА“ 1.АНСАМБЛ ,,МЕДИКУС“ СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА, диригент – ЖИВОЈИН СИМОНОВИЋ СОЛИСТИ: мр ДРАГУТИН БОГОСАВЉЕВИЋ, виолина спец.мр ЉИЉАНА СТЕПАНОВИЋ, виолина др СУНЧИЦА КНЕЖЕВИЋ, глас 2. УЧЕНИЦИ МШ ,,ВАТРОСЛАВ ЛИСИНСКИ“ БЕОГРАД 3. АНСАМБЛ- ЈаззБаллеyЕтхноСтрингс ХУЛИОТ спец.мр ЉИЉАНА СТЕПАНОВИЋ, виолина...
Ана Цакић (1984) је дипломирала на Фармацеутском факултету у Београду 2014. Од 2003. до краја 2008. паралелно са студијама похађала је часове цртања и сликања у атељеу Жељка Тоншића. До сада је учествовала на две групне излозбе, а ово је њена прва самостална излозба. Већина слика Ане Цакић припада тематском циклусу под називом „Уметник у...
Аутор књиге води читаоца кроз историју и на специфичан начин, поткрепљено чињеницама, говори о српском роду користећи критичко истраживање бројних извора различите грађе. Аутор прати историјску судбину српског племена са жељом да се дотакне веза са прецима ради будућег постојања и битисања. Примењена генеалогија даје одговоре на различите дилеме и води на пут сопствене историјске...
