Шићан махала или Циганска махала помиње се почетком деветнаестог века. Био је то крај изван варошког шанца у чијем сиромаштву су живели, најчешће, Роми и друга сиротиња. То је крај у којем убрзано расте број кафана, прибежишта, у чијем диму и алкохолу, у чијој атмосфери дружења траже спас бројни уметници и љубитељи уметности бежећи од...
Изложбу отвара историчар уметности Никола Кусовац Четрдесет одабраних изложбених слика представљају циклус ликовних радова насталих на радионицама Креативног центра „Наша деца“ и садрже елементе апстракције, надреализма, експресионизма и наиве. Техником сликања акрил на импрегнираном лесониту аутори слика приказују комуникацију младих особа са светом којег не разумеју али га дубоко осећају. Избор слика припремила је академска...
Татјана Вилимоновић (1965) је дипломирани новинар и писац. Радила је као директор маркетинга МФМ радија, шеф протокола Народног позоришта у Београду и руководилац Службе протокола у Галеници. Први роман под називом „Ја у књизи без наслова“ написала је 2013. године, под претходним презименом Ранковић. Роман је издала издавачка кућа Алтера, а рецензију је написао књижевник...
Удружење чувара традиције усмених приповедача „Благоречје“ Наратори: Благоје Баковић,песник Бошко Сувајџић,песник и професор народне књижевности Хелена Петровић,песникиња и студенткиња Славољуб Марковић,професор и оснивач удружења „Благоречје“ Водитељ: Дагана Ћећез Иљукић Музичка подршка- матуранти Филолошке гимназије: Мила Марјановић Никола Станковић
Ивана Стојић (1984) је дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду-српски језик и књижевност. Објавила је две збирке песама: Пут сунцокрета и Монолог осмеха. Радила је као водитељ програма на пројекту Књижевни четвртак при Књижевном клубу Смедерево. Учествовала је на књижевној манифестацији Бранково коло у Сремским Карловцима током 2006 и 2007. године. Радила је од...
Књига „Успомене“ представља увид у политичку, државничку и дипломатску улогу Филипа Христића у политици и развитку српске државе XIX века и састоји се из два дела. Први део, уводну студију о политичком, државничком и дипломатском раду Филипа Христића (1819-1905) у Србији написала је Јелена Пауновић Штерменски на основу докторске дисертације „Филип Христић- дипломата и политичар...
Божидар Пешев (1946) је песник, романописац, драмски писац, писац бајки и прича, хумориста, сатиричар. Дипломирао је на ВПШ енглески језик и књижевност, а на Филозофском факултету етнологију, где је и магистрирао. Има звање вишег библиотекара. Члан је Удружења књижевника Србије. Књига се чита у једном даху и представља један тзв мозаик роман у којем се...
Зора Бокшан –Танурџић је дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду, одсек за позоришну режију у класи проф. Хуга Клајна. Била је уметнички руководилац и редитељ позоришта лутака у Новом Саду, предавала је глуму у средњој позоришној школи а на Факултету драмских уметности у Београду била је наставник режије за луткарска позоришта. Режирала је 40...
Горан Радовановић је дипломирао на Ликовној академији у Софији, у Бугарској 1992. године у класи проф. Галилеја Симеонова. Излагао у Србији, Хрватској, Бугарској. Члан је групе АРТЕ. Живи и ради у Београду. Главни мотив на сликама Горана Радовановића су жене. Кроз слојевитост боја и симбола истиче лепоту жене, однос између полова у савременом свету али...
Едвард Радзински „За удају касно, а да цркнем рано“ монодрама у извоћењу Зорице Дамјановић , у режији Ратка Орозовића Оригинални назив драме са три лица „Стојим тако поред једног ресторана- За удају касно а да цркнем рано“ написао је познати руски писац Едвард Раџински а превела Олга Маринковић-редовни професор дикције на Академији уметности у Новом...
Културно уметничко друштво „Младост“ и з Крепољина, општина Жагубица, основано је 1958.године. Куд Младост током свог вишегодишњег постојањо учествовало је на разним такмичењима и фестивалима и освајало је значајне награде и признања. Ово културно уметничко друштво је организатор манифестације „Спасовдански сусрети“ у Крепољину. Ова манифестација је међународног карактера. Током свог постојања, на овој манифестацији је...
Заједничко песничко вече проф. Филолошког факултета: Драгана Бошковића, Желимира Вукашиновића, Малише Станојевића и Бошка Сувајџића Поезију ће читати професори Универзитета из својих објављених књига и рукописа. Необичности поетика ових књижевних историчара, књижевних теоретичара, филозофа, песника је у настојању непрестаних истраживања домета поетске речи, у изградњи стихова који представљају савремене догађаје и људе, са реминисценцијама, искуствима...
